Princip rada „sekvent" sistema — rad sa pritiskom plina

Nekad davno se ugrađivao gas sa takozvanim „venturi sistemom" — sistem gde se gas uvlači podpritiskom u cilindre. Kako su se automobili usavršavali u svakom smislu, a naročito sa preciznim ubrizgavanjem benzina i pojavom plastične usisne grane, postalo je obavezno ugrađivati modernije, takozvane sekvent sisteme. Sekvencijalni sistem radi na isti način kao i benzin: ubrizgava gas u pojedini cilindar kad je baš trebalo, pa su zato dobili naziv „sekvencijalni" sistemi.

Glavni delovi u kompletu za ugradnju autogasa

Tekst ispod slike je pisan pre više od 20 godina. Firma AC Stag iz Poljske je pre dosta godina usvojila kompletnu proizvodnju svojih komponenti, i to su bile (i sad su) izuzetno dobre komponente — tako da smo davno prešli na kompletne setove njihove proizvodnje.

1. Kablaža sa konektorom za ECU.
2. Senzor temperature isparivača (tečnosti).
3. ECU kontroler — kompjuter za autogas.
4. Dizne, brizgači za autogas.
5. Prekidač i pokazivač nivoa goriva u kabini.
6. Senzor temperature gasa.
7. Senzor nivoa goriva na rezervoaru.
8. MAP senzor — senzor pritiska gasa i podpritiska u usisnoj grani.
9. Filter gasne faze.
10. Isparivač, reduktor za autogas.

Najčešća kombinacija kompleta za ugradnju kod nas je sa Tomaseto isparivačem i Valtek ili Rail diznama, ukoliko se radi o standardnom motoru koji je u većini automobila. Za jače motore se uzima jači isparivač od Tomaseta — Antartic, Zeta S Alisei ili neki drugi te klase. Za motore sa malim vremenom ubrizgavanja mogu se koristiti Hana dizne, koje su nešto skuplje ali i dugotrajnije.

Ovaj uređaj smo izabrali iz nekoliko razloga, a dva najbitnija su: da je softver kompatibilan sa mnogim proizvođačima mehaničkih ili električnih delova uređaja — kao što su dizne, isparivač ili senzori — i što su svi bitni delovi izmenljivi sa delovima drugog proizvođača, što je u softveru ponuđeno kao opcija. To sa drugima nije slučaj. Ovo nije kritika za druge, pošto oni štite svoj brend, ali u našoj situaciji gde se ne zna šta će biti sledeće godine to nije najbolje. Takođe, kad izađe noviji softver, stari uređaji se mogu podesiti i raditi perfektno, jer se vodi računa o prethodnim verzijama uređaja.

Drugi bitan razlog je sam rad softvera i koncepcija rada koja se oslanja na dva osnovna parametra — opterećenje motora i vreme ubrizgavanja benzinskih dizni. Svi AEB softveri, a to su mahom svi italijanski proizvođači, oslanjaju se na obrtaje i vreme ubrizgavanja benzinskih dizni. Pobornici ove filozofije će reći da je to skroz dobro, a ja bih rekao da je prva strategija sa opterećenjem bolja. Druga dodatna pomoćna osobina softvera je dobar, moderan grafički prikaz rada i podešenosti uređaja, kao i dijagnostika koja omogućava mnogo lakše podešavanje i dovođenje svih parametara na potreban ili tačan nivo — kao i lakše otkrivanje kvara ako ima potrebe.